КОПЉЕ СВЕТОГ ГЕОРГИЈА

КОПЉЕ СВЕТОГ ГЕОРГИЈА

Велика жеља Светог Саве била је да посјети Свету Земљу и поклони се тамошњим светињама. Узалуд га са сузама мољаху, сам краљ Радослав и епископи и благородници, да не одлази од њих, али га не могаше задржати. Утјешени надом да ће им се опет вратити, они га отпустише. Много злата и сребра, па да је хтио Свети узети и сав дом његов, даде му краљ Радослав да понесе са собом.

Даровавши свима мир и благослов и целив у Господу, свети архиепископ отпутова у Далмацију те 1229 (6737) године у пратњи најоданијих и најбољих  витезова Реда Светог Георгија а одатле темпларским лађама са наоружаном посадом у Свету Земљу. Стигавши срећно у свети град Јерусалим, Светитељ и витезови се са много суза поклонише животворном гробу Господа Христа, грлећи га рукама и с љубављу цјеливајући. У Јерусалиму бјеху сјајно примљени од светог патријарха Атанасија, са којим сутрадан Светитељ служише божанствену литургију у великој цркви Васкрсења. Многим даровима и почастима Свети обдари цркву Божју, и патријарха и саслужбенике његове, а уједно и ниште.

Онда Свети подари благослов дванаесторици витезова Светог Георгија да се могу поклонити на гробу Светог Великомученика Георгија у граду Лиди Палестинској и свим светињама подигнутим у Великомуиченикову част. И куда год витезови путоваше, свуда биваше вођени Духом Светим. Обиђоше са усрђем све светиње и кренуше пут Мртвога Мора у долини, и умилењем растоше у души посматрајући гдје људи од крви и меса живе скоро бестјелесно. И много разговараше са њима о духовним стварима. И пошто се обогатише њиховим молитвама и познањем, они кренуше у Лиду Палестинску гдје су срдачно примљни од игумана Никанора и братије и ту се спремише да саучествују у светој литургији, спуштајући се лагано у крипту Светог Великомученика Георгија. И када последњи дванаести витез Светог Георгија сиђе у крипту и затвори витешки круг око моштију Светог Великомученика Георгија у том тренутку, упалише се сва кандила у цркви Светог Георгија и у свим црквама у граду Лиди Палестинској.

Како се ово понови у сва три дана саучествовања у светој литургији, братија одлучи да им преда Копље Светог Георгија, које су тврдо чували у тајности, да као благослов однесу у своје отачаство, према древном завјештању које се предавало код њих с нараштаја у нараштај: да се Свечево Копље преда само достојним заштитницима вјере у Христу које ће обзнанити Кандила Лидијска. Братија их благосиљаше и прогласише их „Чуварима копља Светог Георгија“. Деси се ово љета Господењг 1230 (6738) у Лиди Палестинској у цркви Светог Георгија.

Чувани Богом, светитељ и витезови срећно стигоше преко града Акре, Никеје, Свете Горе и Солуна у Србију. По доласку светитеља и витезова у Србију, витезови витешког реда Светог Георгија, а на дан помена Светом Великомученику Георгију објавише радосну вијест и показаше Копље „Вајру“ у Храму Ђурђевих Ступова.

Записа се ово словима златопечатним на дан помена Светом Великомученику Георгију љета господњег ++ SΨM (6740 (1232)) мјесеца Лажитрава индиктиона трећег двадесеттрећи дан